Гледай видеото
Оригинален текст
Очи имаш, Стойне - звезди що ми скриле.
Па ме сечат, Стойне - сърце ми се криле.
Да ги гледам, Стойне – са нощ бих ти пеял.
Да ги любам, Стойне - не знам що бих сторил.(х2)
Кога поминувам покрай ваш‘та порта,
скришом погледнувам, дали ке те видам.
На порти да стоиш, да ми се насмейеш,
надежда ми дадеш, живот да ми вратиш.
Се разболех, Стойне, мислейки за тебе,
а ти си ме гледаш и ми се смейеш.
Кажи, мило Стойне, татко ти що вели?
Дали ке те даде, моя ти да бидеш?
Ти ми сбориш: „Либе, сърцето ми плаче.
Не се плашам, либе, татко що ке рече.
Ако не ме дадат, яз ке им побегнам.
Со тебе да бидам, живот да поминва."