Оригинален текст
Toga jutra sam stigao
putnickom klasom;
pa, kuci sa stanice casom,
kroz baste i precice znane.
A, u vojsci sam stekao
druga do groba;
i hronicnu upalu zgloba,
- suvenir na strazarske dane.
Usao sam na prstima,
mati bese vec budna
i brzo se prekrstila;
Rece:
Proslo je ko za cas;
bas si stigao dobro,
jer, svatovi su tu do nas,
pa ce ti svirati, a ti ces birati.
Svadba bese ko svadba,
i sta da se prica;
parada pijanstva i kica
i poznata cura u belom.
Vec po redu,
pozeleh im zdravlja i srece;
iz ruku mi otela cvece
i sakrila pogled pod velom.
Tad me spazise cigani,
kum je trazio pesmu,
al ja sam stigo,
briga njih!
Sirok osmeh i zlatan zub:
Znam da nije ti lako,
al danas nemoj biti grub;
nego, zapovedi sta cemo svirati!
Ref:
Svirajte mi:
Jesen stize, dunjo moja,
jesen rana,
nek zazvone tambure u transu.
Znam da nije pesma ova -
za veselje i svatovac,
al ja moram cuti tu romansu.
Svirajte mi:
Jesen stize, dunjo moja,
al polako, da mi nebi
koja rec promakla.
Sklonte case i bokale,
razbio bih svet od sale;
da je samo slucajno od stakla,
dunjo moja.
Retko odlazim kuci,
a pisem jos redje;
i slike su bledje i bledje,
pa, lepe potiskuju ruzne.
Al nekad porucim pice
i tako to krene,
pa, stignem u svatove njene;
sve prave su ljubavi tuzne.
Nikom ne pricam o tome;
brzo dodje taj talas
i znam da cu da potonem.
Spas mi donose cigani;
oni imaju srce,
za svakog od nas, briga njih!
Oni me pitaju sta da sviraju.
Ref:
Svirajte mi:
Jesen stize, dunjo moja,
jesen rana,
nek zazvone tambure u transu.
Znam da nije pesma ova -
za veselje i svatovac,
al ja moram cuti tu romansu.
Svirajte mi:
Jesen stize, dunjo moja,
al polako, da mi nebi
koja rec promakla.
Sklonte case i bokale,
razbio bih svet od sale;
da je samo slucajno od stakla,
dunjo moja.