Оригинален текст
Spalio je juli seno
A Tisa nezapamжeno opala
I otkrila sprud kraj љlepa
Ko stvoren za njena lepa stopala
Stari joj je bio laрar
Polu Rumun, polu Maрar, besni ker
Prema meni nikad zao
Nekako je znao da mu volim kжer
Bodom sitnim kao prezla
Moje ime je izvezla stidljivo,
Plavim koncem na gaжice i pod karner spavaжice
Jedva vidljivo
Skrila иamac mlada trska
Koju moћeљ sa dva prsta poviti
Molila se Bogu Suљe
Da љto duћe ne da im otploviti
Tu noж je Tisa nadoљla
A na njoj noљnja raskoљna
Samo sandalice, prstenиiж
I u kosi venиiж od ivanjskog cveжa
Pa ipak, nije nesreжa љto me se ona ne seжa
Ma kakvi, nesreжa je љto se ja nje seжam
Nastavila voda rasti
Nije htela naglas kasti, a znala je
Drugo jutro sve po starom
Al' nikad da slaрe garov zalaje
Zaklela me da je иekam
Da жe me se cela veka seжati
Na promaji ћar malakљe...
Ima l' ista lakљe neg' obeжati?
Noж kad je Tisa nadoљla...
Na njoj noљnja raskoљna
Samo sandalice, prstenиiж
I u kosi venиiж od ivanjskog cveжa
Nije nesreжa љto me se ona ne seжa
Ma kakvi, nesreжa je љto se ja nje seжam