Оригинален текст
Jos sam bio sasvim mlad,
neke barske ptice sam lovio tad;
kad je dosla da se kupa,
lepa protina kci.
Nije znala gde sam ja;
da je gledam krisom kroz trsku i sas.
Preko reke noc je pala,
kao plast.
I mesec bdije nad vrbakom,
srebri nebom zvezda roj;
a, kapi vode kao biseri,
koji blistaju svud po njoj.
O srce ludo, ludi sni,
vec se moji drugovi momcili svi;
a, ja sam hteo samo jednu,
lepu protinu kci.
Cudnom pesmom, zvoni drum;
te su zime svatovi dosli po nju,
izdaleka, neki svet,
za mene tudj.
I bas sam prosao sokakom,
padao je prvi sneg.
I jos ponekad zazvone praporci,
sto me odnose, ko zna gde.
Da se zenim - imam kad,
ja sam eto, ostao momak do sad;
i nikad vise, nisam sreo
lepu protinu kci.
Jedan zivot miran, tih,
nekad bacim kartu il' napisem stih;
stvari teku,
ja se drzim izvan njih.
I ljubim dobre, ljubim lake;
neke prave, a neke ne.
I sve su vile, ma sve su kraljice,
i sve su nevazne, naspram nje.