Оригинален текст
Kao davni greh,
uvek mi se ista javljas.
Odzvanja ti smeh,
cipele u prozor stavljas.
I vecno sanjas,
svetom putujes bez putovanja;
a, Badnje vece dolazi.
Mogla si mi bas,
i reci neke reci nagle.
Oci su mi, znas,
pune one iste magle.
Al' suprotnost susta,
sad u meni tuga koren pusta;
a, badnje vece prolazi.
To je bilo nase zadnje,
sad opet zvona zvone - slusam to.
Ne, nije svako vece Badnje,
al' ovo danas,
sasvim slucajno - Badnje je.
U poslednji cas,
kao uvek na to vece;
gospodja do nas,
unucima kolac pece.
U mojoj sobi,
samo stari veker vreme drobi;
a, Badnje vece prolazi...
To je bilo nase zadnje,
sad opet zvona zvone;
- slusam to.
Ne, nije svako vece Badnje,
al' ovo danas, sasvim slucajno -
Badnje je...