Оригинален текст
Jednog jutra ispod moga prozora,
desila se frka neopisiva;
znam da nisam spav'o,
mada mi se malo zevalo.
Al' cetiri i po milijarde,
napolju je pevalo.
Ne verujem, gledam, ustajem iz kreveta...
Ave zvuci kao Betovenova deveta;
ja ih pitam: "Ljudi, zar vam je do pevanja?"
A oni kazu: "jeste", bez oklevanja.
I jos ih pitam: "Da l' je mozda
neki vrlo vazan dan"?
A oni kazu: "Nije, sto si dosadan".
Svi vojnici po rovovima,
bas svi ludaci po krovovima;
u avionu pevaju iz dosade,
kapetan i clanovi posade.
Lepotice pevaju u kadama,
u horu vladari s' vladama.
I niko ne peva na plej bek,
iako je dvadeseti vek.
Da sam hipik- odsek'o bi kosu,
da sam gangster- javio bi bosu;
da sam vatra- pusio bi se;
da sam stao- srusio bi se.
Da sam hladan- ne bi se nervir'o,
da sam lova- ja bih devalvir'o.
Da sam blizu- javio bi se,
da sam gnjurac- davio bi se.
Jednog jutra ispod moga prozora,
desila se frka neopisiva;
znam da nisam spav'o,
mada mi se malo zevalo.
Al' cetiri i po milijarde,
napolju je pevalo.
Ne verujem, gledam, ustajem iz kreveta...
Ave zvuci kao Betovenova deveta;
ja ih pitam: "Ljudi, zar vam je do pevanja?"
A oni kazu: "jeste", bez oklevanja.
I jos ih pitam: "Da l' je mozda
neki vrlo vazan dan"?
A oni kazu: "Nije, sto si dosadan".
Lepotice pevaju u kadama,
u horu vladari s' vladama.
I niko ne peva na plej bek,
iako je dvadeseti vek.