Оригинален текст
Ti si usla u moj pogled,
u moj pogled k'o u zagrljaj,
pa me nateras da pricam;
nemam obichaj.
Leptiri u mom stomaku,
uvek me na tebe potsete.
Ja ih uspavam na foru,
al' te osete.
Onda potonem u sebe,
tamo dole sretnem tebe;
pa se slike k'o komadi ostrog stakla,
zariju u dlan.
Ref;
Ulica, zmaj od Nocaja;
ovde su cuda moguca,
Zmaj od Nocaja.
Ulica, tabla limena,
i na njoj 'mesto imena,
Zmaj on Nocaja.
Nikog ne volim da sretnem,
ljude gledam k'o kroz kameru;
mogao bih da snimim srecne,
nemam nameru.
Svetli svetlo kroz roletne,
tanke zute notne linije;
ja po njima pisem pesmu,
a ti, skini je.
Onda potonem u sebe,
tamo dole sretnem tebe,
pa se slike k'o komadi oshtrog stakla,
zariju u dlan.
Ref:
Ulica, zmaj od Nocaja;
ovde su cuda moguca,
Zmaj od Nocaja.
Ulica, tabla limena,
i na njoj 'mesto imena,
Zmaj on Nocaja.