Оригинален текст
Umoran i zedan sa puta se vracam
zeljan toplog doma i poljupca tvog
al' umesto svega cekalo me pismo
sto sa stola pade od uzdaha mog
Ref.
Zasto nisi najavila kraj
nego ode bez ikakvog traga
reci tugo ko je covek taj
kom si vise nego meni draga
Stojim na sred sobe, gledam pismo tvoje
s' nekoliko reci napisano sve
odlazim zauvek, nemoj da me trazis
sto ne rece makar zbog cega i gde
Ref.
U grudima srce zaplakati htede
al' ga dusa moli, nemoj srce, ne
ona je otisla, sta se tu sad moze
ziveti se mora, makar i bez nje
Ref.