Оригинален текст
Pusim na prazan stomak
nadam se prepoznaces moj kasalj
jos uvek nocu bauljam solo
po smrznutom blatu idem kroz vreme
Secam se bas svake reci
i brkova od susenih algi
nas je grad nestao sa karte
nakon tebe su zatrovali reku
Dok lisice tumaraju po tami
rekla si, daj mi svoju ruku
pipni, topla sam dole
I kada se voda povuce
na pesku se vide skide i tragovi
zaronila si duboko
jos uvek cekam da izronis
Htela si da ti naslikam portret
pogledom umesto ulja i akrila
tvoja oznojena kosa te noci
dobila miris tempentina
Prespavali smo u satoru goli
dok vani su mamuti gazili mesec
ne dogadjaju se stvari u isto vreme
neke od njih docekati neces