Оригинален текст
Znas sta si mi
proslog leta obecala
da nicija neces biti nego moja
Kad si posla dao sam ti
buket divnih karanfila
pa te nema jos od tada
sta je s tobom, najmilija
Evo dodjoh opet tebi
da te trazim
ispred kuce tvoje svira harmonika
Mnogo suza na mom licu
srce ne zna tugu kriti
a ja tuzan ne verujem
da ces zena drugom biti
Sad prolazis pokraj
mene nasmejana
i bacas mi uvenule karanfile
Sva u belom, kao vila
drugoga ces usreciti
pa me pitas sta je sa mnom
da li cu se ozeniti