Оригинален текст
Ne zabusavam uspavan
pokusavam uspravan
sam il' u grupama
da zivim po sumama
Pod opsadom dusmana
braca su mi huskana
puskama, njuskama svojim
vode skrovistima mojim
Toga se ne bojim, jer se
borim od kada postojim
oziljke ne brojim
jer kamenje i motke
Samo tuku koske
stisnes zube kad se slome
budes bolje posle
prodje, odmah pokret
Lazi mnogo gore bole
more kao da si proklet
k'o da preko koze tvoje
sloj je kuzne, crne smole
Na koju se opet
lepi tudja bolest
to ne mogu da speru
s tebe reke sveze vode
Ipak, kuda god da odes
od svoje si loze
u sumi si rodjen
istim instiktom si vodjen
To ne moze da prodje
dok vestacki Pavlovljev
nauceni reflekst kada
vise nema vece zverke
Za eksperimente
nestane dok trepnes
ovaj kraj majke Zemlje
je tvoje okruzenje
Uspomene, opomene
oblikovale su gene
zivot kad ponese na
zapad, istok, jug, sever
Mozes kraj da napustis
al' on nece tebe
pa ne mozes da smetnes
s uma refren pesme setne
Posto jeste
zavijanje na mesec
daljina zebe, grebes
kroz smetove snezne
Tvoja mantra, tvoja snaga
od vraga brana zadnja
vucija patnja otvara
ti vrata (k)raja
Gde zeleni je pasnjak
voda hladna, mlada stada
i nema drugog traga
osim prijateljskih sapa
Ref. 2x
Iskrvario je dan
sam vracam se na kraj
celjusti su gladne prazne
po telu su rane-brazde
Ako srce klone, stane
kad se oci sklope same
bljesak otima od tame
da trajem okruzen (k)rajem