Оригинален текст
Stojim pored praga prohujale srece
gledam kako vene i lisce i cvece
usamljena klupa jos u parku stoji
na njoj su me prsti milovali tvoji
Ref.
Brzo prodje nasa sreca
ne znam sta se s nama zbilo
volesmo se ljubismo se
al uzalud sve je bilo
Spajali smo nekad i dane i noci
kleli se da ljubav nikad nece proci
al te nezne reci i moje i tvoje
odnesene vetrom ko zna gde sad stoje
Ref.
Sad je tako pusto mesto nase srece
preko njega vreme stranicu okrece
zaboravu osta da necujno pada
preko nase srece preko nasih nada
Ref.