Оригинален текст
Jos uvek nosim, znaj
onaj fini, tanki ornament sto si meni dala
kad je citav svet ispod mene bio
i kad sam krio nerazumljiv strah
sto ga dusa oseca
Filigrankse niti
na komadu brusenog metala
sto si meni dala, kao da si znala
zauvek urezan jedan dan
da na tebe vecno podseca
Ref.
Ako se probudis
sad dok se jutro hvata
ako me naslutis, da sam tu
ispred tvojih vrata
Jos uvek nosim, znaj
sav moj bol oko vrata
krvavu suzu rubina
na tankom obrucu od zlata
Ko zna koji sedativ
da utisa sve oluje moje
i ovako nisam ziv, izgubio sam boje
na pramcu broda ulila se voda
i svi dani pokisli
Ref.