Оригинален текст
U beskrajnost pruzila se stepa
od snega Sibirskog prekrivena
k'o stubovi pakleni strce brda
zeljni cveta i sunasca draga
I u kucici koju pritis'o je sneg
sedi k'o suzanj jedan covek bled
i u groznici gleda avet strasnu
muklo zvuci glas kroz noc tamnu
Ref.
Sonja, Sonja tvoju crnu kosu
bezbroj puta u snu ljubio sam ja
zaboravit' te ne mogu cvete
iz Volginih dolina
Sonja k'o voda prolazi vreme
beskonacna je ljubav moja
cuj mi vapaj i uzdahe placnog srca moga
Sibirski sneg dok me prekri svog
Nekad mi smo bili muz i zena
ja voleo sam te k'o boga svog
ni sanjao nisam da si mi neverna
niti znadoh za dragana tvog
Jednog dana videh kad te ljubi
i ruka tvoja grlila ga tad
tu prob'o sam ga ja posred grudi
k'o ubicu vezase me ljudi
Ref.