Оригинален текст
Sidin opet sam na stini
i gledan modro more kako pini
a vidin samo nju
u mislima svojim
Prokleto je ovo vrime
dugo danima vec puse jugo
a nema dugo niti nje
vec odavno ona otisla mi je
U daljini obris grada
u ljubavi nasoj
di smo cvali
i di na kraju mi je rekla
adio i ne zali
Zivot stalno pise price
nekad sritne, a nekad nema srice
i ko bi sada zna
oce li se jednog dana vratiti
da mi prizna sve
kaze jos me voli
i da dusa moja vise ne boli
Da mi opet prica
da me lipo gleda
i da nije njeno srce od leda
Da mi prizna sve
kaze jos voli
i da dusa moja vise ne boli
da me uvik cuva
da me nikom ne da
i da nije njeno srce od leda
