Влез Регистрация

Скрий

Забравена парола

Забравена парола? Въведи твоят e-mail адрес и ще ти изпратим link, с който да създадеш нова парола.

Назад

Затвори

Адреса на видеото във Youtube, Vbox7 или Vimeo

Оригинален текст

Brisem tvoj broj, nista mi ne znaci
sad dok si u fazi trazenja sebe
i ti moj obrisi
neki klinci sede ispred zgrade
i bas ih briga

Nova godina je stigla
igra kojoj i dalje ne znam ime
i ne mogu da kazem da mi bas uvek prija
stize mi poruka, ruka ne ceka

Vadim telefon iz dzepa
pomislim kako je lepa nova zgrada na uglu
i kako ne znam sta cu da odgovorim
ako je poruka tvoja, ali nije

Odgovaram ortaku
pitam ga da li hoce da pije veceras
uzecu lovu iz steka
tek je jedan

Sedam u kola, necu da rolam
vutra me smara, okrecem volan
u dva dima gorim pljugu do pola

Jos jedna skola, a kolona trola
uvek napravi zastoj
nocni saobracaj je raspad
u tvojim rukama je rasplet

Cekam da se toga setim kako sam dospeo ovde
ne znam
lepo sam sebi rekao na vreme
a ti si opet tako daleko

Ref.
Cetvrti dan se ne javljas
pucam kao komad stakla ispod kamena
iz straha da te nemam
na vreme te zaboravljam

Cetvrti dan se ne javljas
pucam kao komad stakla ispod kamena
iz straha da te nemam
sve na vreme prekidam

A oci pune sumnje i tuzne
kao da lazu da nemaju sta da pruze
nije mesto, nije vreme
nisi spremna da ovo uspe
u to vec verujem

Pisem i brisem i gledam da disem u taktu
a na vratu ti mi jos uvek mirises
neko trubi iza mene
stojim u mestu neko vreme
shvatam da je na semaforu zeleno
i da svi cekaju da krenem

Ubacujem u prvu i javljam ortaku da stizem
ja castim veceras
ne znam kako drugacije
da ti budem blize jos jednom

Kazem sebi ne pristaj na malo
a bas se sve tako brzo odigralo
nisam stigao da mislim
usla si u moj zivot tiho, a sada klizis

Nisam ni za tren mogao da pretpostavim
da sam opet u stanju toliko
da se prepustim i znam
da je vreme za to, nije

Pustam masti na volju
i vidim tvoj dodir i pogled se krije
a smejes se i imas usne pune, okrugle
to me izludjuje
srecan sam sa svakom recju
koju mi ta usta upute

Ref. 2x

добави Превод

Зареди коментарите

Още текстове от Mirko Lukovic и Jelena A. Vlahovic