Оригинален текст
Moje su godine k'o staklo rasuto
ko je lud da bi brojao
zato nemoj ruku, ne u vatru
da te ne snadje ono
cega si se uvek bojao
Ja sam neprocitana knjiga
krvarim po svakoj stranici
vec su mi dusu razbili
al' volim jos po navici
Ref.
Da mi je koja manje
pa da poludim kao zena
da te zagrlim jako
a ne kao uspomena
Da mi je koja manje
i da me tuge puste
da mi jos jednom zaparas kozu
pa makar dane brojala na prste
Jer moje je sutra moja kazna
kada se probudim trezna i prazna
pa kazi je l' to ljubav ili nije
kako da najzad zamrznem emocije
Ref.
Ref.