Оригинален текст
Zarobljen u seni tuznih uspomena
vremenu ne dam secanja da brise
jos mi je na srcu rana otvorena
nicemu se ja ne nadam vise
Ref.
Na njenu ce dusu sve
moje patnje, nevolje
more vina ispijeno
oko stola razbijeno
Sto kafana mi je kuca
sto ostajem do svanuca
samo senka od coveka
a sutra me isto ceka
K'o lisce me vetar tamo nosi
pod njen prozor u svitanje rano
iako je ljubav pogazila
ja jos ceznem da je vidim samo
Ref.