Оригинален текст
Ona je krug od papira ona plovi kao glas za sada sve je u redu u polusvetlu svojih velikih soba Ona putuje kroz vreme kao po svetu dobri razlozi prizivaju smeh trosim ih brze nego ranije paravan senki opominje na vreme polaska Uz pomoc cudnih detalja ona sakriva svoj strah u pricu punu laznih imena Dok cuva tajne, ona ostaje mirna ona ostaje tako otmeno bleda polako prelazi svoj najduzi put od juce do sutra, puno za nju zablude i zaborav, promena u ritmu disanja Mi pod jedrima prepoznajem citam ceo tajni jezik znakova u obicnim stvarima jos lezi muzika ti me zadrzavas recima Preko sarenog stakla senke traze pravi zid za svoju prvu vecernju setnju iz zbirke nestvarnih stvari ona izdvaja svoj hir i stvara neku beskrajnu pretnju Kao i obicno u poslednji cas vraca, premotava sve unazad smejem se i ona opet postaje glas sve zatvara