Оригинален текст
Ref.
Ne volim svetla Beograda
oci ne trpe taj lazni sjaj
nekome mozda to inponuje
a meni samo sluti na kraj
U mojoj sobi tuge
bez igde ikoga lezim
sanjam otvorenih ociju
od surove stvarnosti bezim
A tamo negde u sumi velegrada
zivot tece sve je po planu
dvoje mladih se vole
u malom iznajmljenom stanu
Ref.
Jer prejaka su sva svetla ta
za moju malu sobu u tami
mnogo je teze postojati
kad shvatimo da ostali smo sami
Pokusavam da zaspim
sklapam oci okrecem glavu
misli su dole na uscu
gde Dunav ljubi Savu
A ko mene nocas da ljubi
u domu tuge bez tople reci
gde li su sada te oci
i kuda da krenem ka sreci
Ref.
Ref.