Оригинален текст
Jedna stara violina
u prasini kraj kamina
broji vreme, dane, sate
koji nece da se vrate
Jedna stara violina
sacuvana od davnina
pocela je vec da trune
iskidane ima strune
Ruke vestog carobnjaka
duge kose, bledog lica
jedine bi zivot dale
toj starici tuznih zica
Nije sama violina
u prasini kraj kamina
starac sedi njenog doba
zeleo bi da je proba
Sve je zalud, drhte ruke
ne moze joj cuti zvuke
vecna ljubav od davnina
maestro i violina