Оригинален текст
Dugo ja zivim u epruveti
nekad me mrzi pa mi se sveti
Moje su reci koferi prazni
ne znam sta zelim
ne znam sta zelim
i niko sada ne moze da zna
sta stvarno osecam ja
Ti se bojis, ti se bojis
da ne povredis glavu
ja te molim da mi poklonis
jedan osmeh pre odlaska
I niko sada ne moze da zna
sta stvarno osecam ja
Sunce odavno prepreke lomi
oblacan dan je korak ka komi
Curi niz lice jeftina suza
voz u daljini, vetar ga vodi
odlazi neko drag ka svojoj sreci
slobodan covek u svojoj vreci
slobodan covek u svojoj vreci
budi se, budi se dan