Оригинален текст
Pre neko vece smo setali gradom
moja senka i ja
gledali smo u obucene lutke u izlozima
stvari sa njih bi kupili
ali jos nismo skupili
dovoljno materijalnih sredstava za placanje
Zivim beogradski zivot
a sanjam americki san
sudar kulture i mentaliteta
mi razbija plan
Kriv sam jer nisam grupisan
nego u mraku rijem sam
slobodu svega su sakrili
usred venerinog brega
Svaki pas ima svoj dan
ustedi danas da bi se
mogao dokopati sutra
ili pokopati i biti
bez dugova pokopan les
Mnogo sam hteo i poceo
al' me je sistem omeo
a stomak mi radi otprilike
kao masina za ves
Kamena kocka u ruci
zatim razbijenog izloga zvuk
svlacimo lutke a one to
podnose mirno i cutke
Kad kradu svi sto ne bi i mi
njihovim putem krenuli
od sada cu nositi gace
ko pokojni Djani Versace
Kako je surov sudbine splet
kako se zao namnozio svet